AkcijaŠ

nocas sam opet nešto

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

nocas sam opet nešto

Počalji od glavonja taj Ned Feb 21, 2016 9:49 pm

Nocas sam opet

Noćas sam opet nešto tužan,
setne misli se roje,
uvek tako mi bude
kad đavo dođe po svoje,
kad muke svakodnevne
ne mogu više da trpim,
kada mi dođe da vrisnem
ili nekog da lupim,
tada se osamim malo,
i odem iz stvarnosti ove,
sećam se kako je bilo
u dane mladosti moje.
Lakše je tada bilo
i jednostavnije sve,
a trebalo tako je malo
da život lep bude,
ostanem tako dugo
tonem sve dublje u snove,
ne želim da se vratim
u dane ružne ove.
A onda na bilten odem
i čujem drage ljude,
koliko god je teško
odmah mi lakše bude.


Stara četa

Naleteh na internetu,
na moju staru četu,
na brigadu slavnu moju,
bilten ora u povoju,

U mladosti mi smo bili
pioniri,brigadiri,
štafetu smo svi nosili
i time se ponosili,

Poneko će sad da veli
da smo bili zavedeni,
da slobode nije bilo,
da se džaba sve radilo i
da su drugi na našem znoju
izgradili sebi budućnost bolju,

Znam da nije bilo idealno
al’ bar sve je tad bilo normalno,
išlo se u Trst po farmerke,
u Tursku po drugu robu,
važno je bilo kakav čovek ti si
a ne kakvu nosiš garderobu.
Kada neko padne na ulici
pomagali svi su mu od reda,
a sada mozeš i da umreš,
niko nece ni da te pogleda.


Bilten

Ovaj bilten budi uspomene
na davno zaboravljene dane,
na neke drage prijatelje,
trasu i partizane,
na neko drugo lepše vreme
kada smo mlađi i bolji bili,
mnogo toga imali nismo,
a nismo mnogo ni tražili.

Svako novo ime
što na bilten ispisa ga neko,
zagolica moju dušu setnu,
vraća mladost i vreme daleko.
svaka stara slika na biltenu,
sa akcije na kojoj sam bio
seti me na prijatelje stare
i sve što sam tada ja radio.

Sećam se svakog povečerja
koje poštovali nismo,
svakog buđenja i
trase na kojoj radili mi smo.
sećam se kako smo kupali
trasere za sve udarne dane
mirisa svake logorske vatre
i koliko volim partizane.

Setim se moje akcije prve
i prve pozarne smene,
i kako su kada sam došao
kući drugačije gledali mene.
Svaka stara požutela slika
što me setno gleda sa biltena
u trenutku vrati prošlost moju,
skida veo s dragih uspomena.

Svaka moja poseta biltenu
kada stignem u neko doba dana
vrati neku dragu uspomenu
i za to vam neizmerno HVALA.


AkcijaŠ

Prohujalo odavno je vreme,
nema više akcija, brigada
nema više vatre da nas greje,
što je srca grejala nam mlada.

U cik zore ja još čujem pesmu,
sa razglasa što preglasno rade,
pa ustajem i krenem nesvesno,
gde ste sada, hej godine mlade.

Uz  pesmu smo rano ustajali,
sa pesmom smo išli da radimo,
i niko nam nije to plaćao,
jer smo došli sebe da gradimo.

Svaka kap prolivenog znoja,
svako drvo što sam posadio,
sve je to domovina moja, za nju
sam i džaba radio.

A uveče uz logorsku vatru,
čujem setne harmonike zvuke,
nežno su je svirale u mraku
žuljevite udarničke ruke

I posle svega zla što nas je snašlo
posle svih muka i nedaća,
opet sve je na isto izašlo,
bili jesmo i bićemo braća.


Drugari

Skupili se ponovo drugari,
na akciji što su nekad bili,
sada više nisu tako mladi,
kao kad su prugu izgradili.

Sećali se proteklih vremena,
kad akcije bili su na glasu
prijatelja kojih više nema,
što odoše na nebesku trasu.

Tiho,tiho zatrepta  gitara,
što u ćošku zasvira je neko,
i zapeva našu pesmu staru
vrati mladost i vreme daleko.

Uz pesmu i poznata lica
sa kojima dugo nisam bio
učini se mojoj duši setnoj
sa akcije nisam odlazio.


Kikinda

U Kikindi baš je svega bilo
pevalo se veselilo pilo,
videli se prijatelji stari
jedan drugog nisu prepoznali

Zagrlila drugarica druga,
pomešana i radost i tuga,
druženje se staro nastavilo,
poljubaca i suza je bilo.

Kikinđani pravi domaćini
na sve spremni s osmehom na licu
upoznali s njima smo Kikindu,
a i Kiku dičnu mamuticu.

Upoznao sam mnogo dragih ljudi
sa biltena prepoznao neke,
vratila me nasmejana lica u
dane sretne i daleke,

Uz muziku pravih tamburaša
i pesme sa svih strana ,,juge,,
ozari se moja setna duša,
na tren sam bio s one strane duge

Od Đerdapa do Paraćina,
preko Beograda Kikinde i Zrenjanina,
svud su bili svud nas slikom vode,
a ko drugi naše drage Gode

Jutro


Вратих се јутрос са пута,
ко права ноћна птица
уморан путник што лута
песник озбиљног лица
И одмах на билтену
отворих страницу нову,
а руке саме крену да
пишу песму ову,

А шта да кажем што још
нисам рекао, о чему још
песму нисам спев’o
да ли да пишем колико
ми је тешко што јесенас не
видех Сарајево,

Да ли могу речи да опишу,
колико ми овај билтен значи,
пријaтељи на њему што стекох и
доброта која с њега зрачи.

Ту сам срео старе пријатеље
које живот одведе од мене
можда дуго видели се нисмо,
ал нас вежу драге успомене,
а пријатељи које ту упознах,
раније нисам их познавао,
разумеју све што кажем, као
да сам с њима одрастао.

glavonja
Brigadir
Brigadir

Broj poruka : 16
Datum upisa : 01.08.2009
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: nocas sam opet nešto

Počalji od glavonja taj Pet Mar 18, 2016 9:16 am

Mate

Kad ugledam moju majku staru
kako tužna stoji na bunaru
ja se setim mora i Dinare
jave mi se uspomene stare.

Gleda tužna mate u daljinu
zemlja ravna odavde do Srema.
eh da može još jednom da bude
usred naših brda i kamena.

Teško ti je biti izbeglica
na sve strane nepoznata lica
jesu braća, al` su drugačiji,
gde si sada kraju najmiliji.

Kad ugledam moga starog đeda
kako tužno Frušku goru gleda
ja se setim mora i Dinare
zamiriše vino iz bukare.

Setim se i kuće, vinograda
u dvorištu rascvetale lipe,
tamo nam je mate svako jutro
nalivala kozje varenike.



LJUDI BEZ ADRESE



Za njih niko više i ne pita,
Za njih nigde više mesta nema
I nesreća njihova nam smeta
Životare ljudi bez imena.

Milostinju ne znaju da prime,
Posla nema ni za njih ni za druge
pokušavaju samo da prežive
I da pri tom ne umru od tuge.

Dok ih sele iz mesta u mesto
Iz prihvatilišta u prihvatilište,
Svoje mesto pod nebeskim svodom
Tužna duša krajišnička ište.

Lutaju po zemlji Srbiji,
I spavaju gde ih sni zadese
Dal prognani ili izbeglice,
Teško žive ljudi bez adrese.


Na put dalek



Na put dalek već se dugo spremam
al da krenem ja hrabrosti nemam,
prepuknuće od tuge mi srce
na zgarištu moje rodne kuće.

Kad ugledam Slanu, Karišnicu
gde sam nekad davno sretan bio,
činiće se mojoj duši setnoj
nisam nikad ja ni odlazio.

I tako ću tužan i opijen
da obiđem sve što sam voleo,
vratiću se još više nesretan
jer krajinu nisam preboleo.

I poneću iz rodnoga kraja
iz vazduha ono što mi fali
on predivan a ja sav nesretan
nikad nisam bio tako mali.


S e l o m o j e



Selo je moje u Krajini
visoko gore u planini,
a ipak blizu
plavoga mora.
Zarasla staza što ka selu vodi
puta ka njemu više nema.
samo u gustoj izrasloj smreki
kameni zid, vidim poneki,
nema kuća, kamenih ograda.
kud god pogledam pustoš je sada.

Ka selu niko ne ide više ,
niko ne živi više gore,
čak i ovce iz Kruševa
idu na neke pašnjake nove.
Ostavih gore ceo svoj život
sve svoje nade,snove i želje
tišina tamo sumorna vlada
davno je bilo zadnje veselje.

Ne mogu ni uz pomoć mašte,
dočarati kuće i bašte
što su bile tu nekada.
od jednog lepog malenog sela
ostade samo uspomena
i poneka srušena ograda



V r a t i ć u s e




Vratiću se u krajinu,
na planinu pravo gore,
od Ćirita svetog da pogledam opet
moje plavo more.
Neće biti ni reume,ni pritiska
ovog bola u grudima
godinama što me stiska.

Videt’ neću ruševine, ni zgarišta,
neću čuti jauk vetra
srećno srce moje
neće ružno videt ništa.
Setiću se prijatelja,
najsretnijih naših dana
kad smo blago mi čuvali
i pevali devojkama.

Ozidaću moju kuću,
podići je iz zgarišta
obnoviću kuću staru
ko da nije bilo ništa.
I pozvaću prijatelje
kuće svoje da poprave,
dočekaju lepše zore,
ružne dane zaborave.

Opet da nam se vrate rode,
da sviju gnezdo na svakom odžaku
dečiji smeh da se krajinom čuje
da za nama budu dani u mraku.



ZAVIČAJ



Vinogradi, kamen, žarko sunce
i Velebit u punome sjaju
vino, more i prepuno srce
tako te ja pamtim zavičaju

Prolaze godine dan za danom
i kosa već je seda,
al’ sećam se još uvek svetog Ćirita,
što na plavo more gleda.

Sećam se sred dvorišta velikog rastića
i puta što vodi ka moru,
osećam miris kruva pod pekom
i vidim svo blago u toru.

Sećam se stare vatrene kuće
veriga, vatre i ognjišta,
u mislima mojim sve je živo
nisam zaboravio ništa.

Stari vinograd dole na Slanoj
i mlinice nasred Karišnice,
tu je đed provodio dane
a i noći uz rumeno vince.

Ponekad kada u sitne sate
tuga mi razum preuzme,
te drage slike dušu mi vrate
toplina me neka obuzme

glavonja
Brigadir
Brigadir

Broj poruka : 16
Datum upisa : 01.08.2009
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu