O Beogradu

Имена Белог Града кроз историју



Београђани су веома поносни на име свог града – Београд, али кроз своју изузетно дугу историју Београд је променио много имена јер је сваки нови освајач желео да да свој печат овом лепом, белом граду.

Први назив Сингидун му је дало келтско племе Скордисци када се доселило на ове просторе. Келтска реч „дун“ значи град, насеље, утврђење; а за „синги“ постоје 2 објашњења – једно је да то на келтском значи круг, јер је утврђење имало кружни облик, а друго да потиче од трачког племена Синги које је насељавало ово подручије пре доласка Скордиска. Римљани су назив прилагодили свом језику и звали га Сингидунум, а Ромеји (Византинци) опет свом и звали га Сингидон. Мада, када су Византинци повратили Београд, звали су га и Велиградон.

Београд су за назив града користили Словени, па га Вук у свом речнику из 1818. године помиње као Бијоград. Латинизовано име града било је Алба Грека, а Мађари су га звали Нандоралба и Нандорфехервар. Италијани су га звали Кастелбјанко, а Грци Велигради (што вуче корен од византијског Велиградон). Турски освајачи су га звали Белграт, а због силних борби око њега звали су га и Дар Ул Јихад – Кућа рата.

Бели град су прихватили и Аутријанци и Немци, и на њиховом језику је то био Вајсенбург, мада су нацисти покушали да му наметну име Принц Еуген Штад јер је њихов план био да Београд постане административни центар јужног дела њиховог Рајха. Чим је ослобођен Београд је вратио своје име и поново постао Бели град.

Preneto sa: http://rastemo.rs/

Ostaci mitropolitskog dvora na Kalemegdanu sa liste Znamenitosti Beograd su otkriveni prilikom iskopavanja na Donjem gradu 1977. godine prilikom potrage za najvažnijim pravoslavnim hramom srednjovekovnog Beograda koji je bio posvećen Uspeniju Presvete Bogorodice i nalazio se na sadašnjem uzvišenju iznad donjeg kalemegdanskog grada.

Arheološkim istraživanjima otkriven je deo mermernog nadvratnika mitropolitske crkve Uspenja Bogorodice sa ktitorskim natpisom despota Stefana Lazarevića. Sem natpisa nije pronađen nikakav drugi ostatak crkve koja uništena početkom treće decenije 18. veka.

U neposrednoj blizini crkve nalazila se prostrana srednjovekovna građevina – palata, za koju je arheološkim istraživanjima vršenim od 1985. godine utvrđeno da potiče iz despotovog vremena. Ova palata pripadala je kompleksu Mitropolitskog dvora i uništena je u požaru prilikom turskog zaposedanja grada 1521. godine.
Od Mitropolitskog dvora koji je bio ogromna građevina je ostao podrum, deo prizemlja i čak jedan mali deo zida koji bi mogao da odgovara nivou sprata. Dimenzije osnove su čak 30 sa 60 metara. Roba za gradnju dvora je posebno poručivana iz inostranstva i korišćeni su najkvalitetniji materijali.

Na mestu pored Mitropolijskog dvora, gde su arheolozi zaključili da se nalazio oltar nekadašnje crkve, stručnjaci su poboli improvizovani krst kako bi označili mesto nekadašnjeg najvažnijeg sabornog beogradskog hrama.

Ovaj netradicionalni vrtno-arhitektonski element svakako ima veliki istorijski značaj, ali vizuelno se ne uklapa u okolni prostor i čak narušava njegov izgled. Kako je zbog kulturno - istorijskog značaja ovog kompleksa neprimereno njegovo uklanjanje, potrebno je uložiti napor u njegovo obnavljanje i uklapanje u Kalemegdanski park što je prikladnije moguće.