Radna akcija "ZAKLOPACA 2019"

Nekoga rad umara, nekoga oplemenjuje, a nasega Kuvara inspirise, evo i dokaza

Нек` остане у камену записано за далека нека покољења!   Дана 30. 06. 2019. год (по рођ. Христа) од ране зоре па до касног сумрака у месту Заклопача се водила жестока "Кајсијевачка" битка! Распоред снага: Брдо звано Јабучник (?) запосело је више милиона кајсија груписаних у неколико дугих редова. На њих је (не марећи за своје животе) јуначки се залетело све укупно 10-ак бригадира "Акцијаша", а међу њима и троје мештана. Жене су биле дупло бројније међу нашим редовима! Свега 3 мушкарца (изнели су сав терет канти на својим леђима) ипак су се једва примећивали међу 7 жена, мајки, супруга и бака! Ради објективности морам рећи да су у одсудном моменту (око поднева) пред сам ручак (без лука?!) у наш логор пристигло још двоје добровољаца. Дали су не мерљив допринос нашем раду. Више речима, но самим делом.  Убрзо после ручка су нас напустили због не одложних обавеза! (шишања). Највише нас је запрепастио не долазак чувеног команданта Миће. То је исти онај за кога је увек постојала само једна команда: "Замном, јунаци!" и вазда је био први за столом, кад се јело и пило! По брзоногом куриру Виберу, поручио нам је да је спречен од стране своје супруге Цеце да напушта стан. Остало је недоречено да ли због терапије биљком "Млада Млечика" (за простату) или "мушка боквица" (за хемороиде)!? И без врховног команданта и малобројни али предвођени способном трасерком Радмилом (партијско име Чеда) у смирај дана до ногу смо потукли (мрске!?) кајсије. Одлучујући ударац, на тајној локацији (код Нане у кући) свим заробљеним кајсијама задао је војвода Алимпа, који је и осмислио стратегију за јучерашњу битку. Исход борбе је следећи: Кајсије су се масовно предавале и прелазиле у комину за будућу ракију! А нас 10 + Алимпа смо уз песму и печење прославили још једну добијену битку! Јуначки образ нам не дозвољава да кукамо због тоталне упале мишића руку, ногу и болова у кичми!  Све ово без имало претеривања и само голу истину забележио је хроничар (и учесник)  Дража из краљевине Миријево!  Ето.

Нови прилози за нашу савремену историју.
Хроничар и директни учесник догађаја и даље је Дража (из Краљевине Миријево). Све се јуче десило 04. 07. 2019. год. по рођењу Христа.
(Или 7528 године по старом Србском календару - види више на
Гуглу)!

ДРУГА КАЈСИЈЕВАЧКА БИТКА !!! Још се ни мастило није осушило на пређашњем свитку пергамента, кад (мрске) кајсије поново ударише на нејаки народ Заклопаче!
Нису се у недељу дозвали памети већ одмах у први четвртак, на истом оном Јабучју пољу, обрушише се у још већем броју. Полегале су свуда по земљи, већином су се чврсто укопале и у високој трави скриле. И овај пут су се још удружиле са вишом силом, Сунцем. Помагала им је и авијација (тиграсти комарци) послата из ЕУ.
Како зло никад само не долази, тако и овај пут је постојала велика опасност да староседеоци из Залкопаче капитулирају. Ем је био радни дан, ем су се наше јуначке бригаде једва опоравиле од претходне битке. Спала књига на свега 3 слова из Алимпиних двора.
Никога у близини да помогне у кризи. Кад то чуше 2 кума бивша акцијаша истог часа су се опет пријавили у бригаду. Вести о храбрим борцима брзо се рашири и ван граница (велике) Србије. Пређе и преко Саве и Дрине реке (које никад неће границе постати)! Схватајући сву сложеност ситуације из братског нам града Лопара у Републици Српској одмах је кренула једна ојачана бригада акцијаша. Већина их је право из ноћног провода села у брза транспортна средства (зли језици би рекли у обична путничка возила) и у организованој колони кренула у помоћ браћи и сестрама. Зором су већ стигли (само их је царина мало била успорила) и то пре оних кумова. Поред двоје искусних акцијаша у строју су били и млади тек стасали јунаци и још храбрије девојке. Опет су нас све предводили трасерка Чеда и њен син Влајко. Сад смо били чак и бројнији него за прву битку. Знајући да "сваки комарац не уједа" одмах смо се као змајеви бацили у редове (полегалих) кајсија. Око 9 сати било је јасно да се непријатељ повлачи услед нашег силовитог надирња. Буквално су се тресла стабла кајсија кад би наишла наша претходница. Нису ни једно поштедели. Нешто иза поднева све смо их поробили. У 2 транспортера (аута) брзо смо се пребацили на нови положај. Мада уморни нисмо стали док и њих нисмо у гајбице све нагнали. Да се разумемо одмах, то се не рачуна у етничко чишћење (или геноцид), већ само у поновно ослобађање земље од трулих окупатора. Као и након првог Кајсијевачког боја, војвода Алимпа све кајсије је постројио и без милости их послао у буриће. И овај пут му је Нана својом причом свесрдно одмагала до максимума. Пред крај дана сви ми борци поседашмо у "Летњој резиденцију" за богатом трпезом. Поведе се прича и песма уз јело и пиће!
Поново морам изразити захвалност нашим побратимима из Лопара! Без њих би се нас петоро овдашњих још прегањали са милионима ситних кајсија и крупних комараца! Све се одиграла баш овако и никако другачије! Ко се не верује нека пита мог кума, а он ми не да лагати! За једно 100 година о овим биткама учиће деца (обавезно) у школи! Једва чекам да то доживим!
Дража

ТРЕЋА, (ЗАВРШНА) КАЈСИЈЕВАЧКА БИТКА!!!

Много тога се у Србији ради по трипута: Куца се у дрво због терања урока, грли се и љуби, наздравља се ракијом, шаље ташта у 3 лепе п... и на крају, мора се 3 пута и ратовати!
Ова пресудна битка се одиграла дан прије славе "Свети Петар и Павле" 2019. године Господње. (7528. по старом Србском календару)
Узалуд беху све наде наше да ће на овим просторима најзад завладати мир између кајсија и људи. Мада су већ 2 пута изгубиле битку (али не и рат - што би рекла Шемса), пред сам крај сезоне кајсије опет извршише масовни десант на нашу земљу! Поново су срачунато бирале радни дан, да бранитеља буде што мање. Уморни али решени да се боре до задњег атома снаге опет се окупише већ познати јунаци. Увек орна за рад трасерка Чеда. Одмах до ње син јој Влајко. Ту су још били и војвода Алимпа и кумови Главоња и Дража.
С` оне стране Дунав реке овај пут у помоћ су притекли добровољци из града хероја, Беле цркве! Прва је у строј стала жена лавица и акцијаш, Анђелка. Са собом је повела још само свог штићеника, нејаког Николу, да се очеличи. Упрегли су крилате коње скривене под хаубом моћног "Сузуки Марутија" и полетели пут Заклопаче. Да их не би у проласку кроз Београд задржали бројни НАТО шпијуни и домаћи издајници, одабраше околни правац преко града Смедерева. Пред бој окупи се цела бригада, нас 6-оро, мало ли је? Кајсије су и овај пут биле куд и камо бројније. Опет позваше дивље хорде страшних комараца у своје редове. Из правца запада (значи из ЕУ) послали су ниску температура ваздуха, од једва 13 степени ц. Дежурни на систему ХААРП трудио се све до поднева да је одржи. У свануће отпоче наш жестоки јуриш. Скоро све што још преоста од кајсија попадало је по земљи. Где год ти поглед допире све се жутило од њих. Призор је подсећао на "хумане и милосрдне" жуте касетне НАТО бомбе из већ заборављене 1999. године! Ђубрад нас ни онда не затрпаше, па неће ни сад ове у души труле кајсије. Тад подвикну Чеда из свег гласа (све се поље заталаса): "Замном соколови!" Сви ко један са кантама полетесмо узбрдо! Што их ми брже пунимо, то их Влајко још 2 пут брже односи до приколице новог (тек 30-ак година старог трактора). Кад би се која кајсија винула небу под облаке, ето опет Влајка. Најсавременијим оружјем у виду дуге арматурне жице (од 8 мм), компјутерски савијаном и ласерски прецизно, допирао је и до највиших грана. Сви борци из Беле цркве показаше се као веома храбри, нису ни корака заостајали за нама Београђанима! За то време војвода Алимпа је био на мукама тешким. Стално смо му слали милионе заробљених кајсија. Почео је без празних бурића остајати. Па у целом селу нестаде струје. Па му прегоре главна склопка на машини. А најгоре беше кад је Нана довела још двојицу старих нерадника да му својим глупим причама још више загорчају дан! Све то издржа наш Радован и не поклекну ни трен, силан био и остао! Са свега неколико краћих пауза и ми на Јабучком пољу приведосмо битку крају у сам смирај дана! Улепљени од кајсија, све натекли од уједа крволочних комараца, болних руку ногу и леђа, уморни али за песму орни и насмејани. Поносито опет као победници се вратисмо у "Летњу резиденцију"! Победници пишу историју и зато ништа нисам измислио и додао. Као што је и Хомер говорио истину у својим делима "Илијада" и "Одисеја"! (Ко је за живота прочитао још коју књигу, осим Буквара, зна о чему причам!)
Остајте ми здраво и у миру!!

Ваш хроничар Дража.